Kad god cujem da neko spomene tvoje ime, ja se okrenem. Znam da ne dozivaju tebe, jer ti se ne bi nalizao blizu mene. Ali, postala mi je navika. Okrenem glavu, nesvesno, jer se ponadam. Ponadam se da ces mozda biti tu kad se okrenem. Da ces mi se nasmejati, i da ces mi prici. Cesto pozelim da mi se vratis, da me nezno poljubis. Ali trosim vreme. Ne postoji razlog da mastam o stvarima koje se nikad nece desiti. Odjednom me zaboli stomak, a onda srce pocne brzo da mi lupa. Ne znam zasto to radim sebi. Znam da mi je gore kad mislim na tebe, ali uvek nastavim da zamisljam nas dvoje, zajedno…Kao sto smo bili pre. To su puste zelje.
“
| — | (via xosvetjelepkadasanjamoxo) |
